Vinski put

Vinski put

Čaše vina
dodir ramena…
Gle!
U meni čuči žena,
pronadjena,
na putu, gde put se račva,
izmedju stopala što peče
i čaše vina da se pijucka svako veče,
crveno,
kao krv, uzavrela što u meni struji,
da u glavi više ne bruji,
‘vatanje magle,
dodiri i promrzli prsti,
zanosna muzika što telo vrti,
prsti u uvojke zapleteni, ženi daj!
I srce što mari za osećaj, daj!
Računaj, nadaj..
… se sreći, da će poteći
ti slatki valovi
za nadu u ljubav, Živeli!

Velika Tomić

Advertisements

Mladost

Mladost

Mladost nezrela,
samo je videla korak u svet,
nogom gazi cvet u pupoljku
za životnu, podmuklu boljku.
Zar da se ne osvrnem na nju,
ostavi pečat o mom predanju,
provalije i vrhove kršne,
gde orao ili čovek koji prsne,
otrgne se,
Bogu se moli,
za one što mu pred očima trepere,
bez vere,
da ih otkupi jer ih voli.
Koliko sam kamena obrusila
za zračak što videh na visokoj steni
da bih se popela,
a ono,
varljive seni i krvava stopala.
Molitve, što usne ih ne izgovore,
da mi stvore šarenu dugu,
ne, neću tugu u očima nekim čednim,
nek prsnem u ovim krševima bednim,
za lik Bogolikog i mojih načela.
I dođe veče,
dan kišni beše
nenaljubljene usne,
na njima još uvek u uglu želje puste
i ove noći čekaće,
da je bar, misli ne napuste.

Velika Tomić

Сан

 

Сан

Сањала сам ноћас
моју трешњу,
као ја сам тамо, 
и као увек устајем рано,
ту под крошњом њеном седим
преко Пајине куће гледим
како се плави та јужна страна
а ја раздрагана
што ме плаветнило понесе
па уместо фигуре у шољи да гледам
загледах се у облаке што шаре праве
тумачим ликове и мудре главе.
Било је ту, не кажем
нећу да лажем и неких глава без лика,
мислим да је то само слика
луцкастог песника
где у трансу кад песму пише
учини му се да цвеће мирише,
поче да кија,
алергија га шчепа, не може да дише.

Охоохо, видим и облак пун кише!
Гледам у даљини сенку неку,
слична човеку, сељаку
са вилама у рукама
по тумачењу снова
он је у мукама?!
Питам га (То је све кобајаги)
Реци ми роде, какви су јади?
Ћути, продужи даље..
одједном виле упери, и рече:
Само се ти слади дете…
Препадох се и скочих са места
гледам около где је моја трешња,
подигнем поглед према Небу
и угледах роду како носи бебу
на мој димњак је спусти
само ми намигну и ништа не изусти.

Велика Томић

Фотографија корисника Велика Томић

Срце

 

 

Срце

Дал’ се по додиру слике познасмо,
ил’ по каменчићу што жуља,
теб, испод постеље
или мене, заглављен у жучи.
Чије маглене снове сањамо,
свесни бола срца
у камену озиданог
једног Неимара
што неспојиво, спојивим ствара.
Окамених ти усне спржене,
врелином Сунца кад их додирну,
удомих кобру,
љуту гују,
да ти игра на звук фруле,
као лек,
док ти ране зацељују.
Велика Томић
Фотографија корисника Велика Томић

Бојно поље

 

 

Бојно поље

Дан буран, вече тихо,
свашта би, свега,
смех, сузе, песме, таблић….
Кроз отворен прозор,
чујем како гласно добује киша,
начас ме свеж талас,
запљусне свежином
и пожелим нешто лепо да напишем…
Мисли се упола стиха прекидају,
коме, зашто, чему…?!
О неком? Празна сам…
О мени? Досадна сам…
Патриотске? Народу коме до живота није?!
И тако…
Одлучих се
за тупо добовање кише
и осећај као после боја
русвај испреплетених мисли
као код рањених и мртвих
рука и нога, где год која.

Велика Томић

 

Bilderesultat for бојно поље