Суштина живљења

Радиш,
за рачуне,
храну и покоју крпицу,
уз то ти пијавице,
једу џигерицу,
на сваком кораку,
стоје ‘алави,
никада доста,
њиховој камари.
Попни се горе у село,
да стрижеш, предеш..
и живиш весело.
Здраво да пијеш,
здраво да дишеш,
здраву травку да миришеш.
Песму и звиждук да слушаш,
у ноћ тиху,
хук сова,
славуј ти буди,
јутра нова,
нема лепшег,
нег’ са овцом боја,
у томе је,
суштина, живљења твоја.

Велика Томић

Фотографија корисника Велика Томић

 

Advertisements

Три ме вуку…

Три ме вуку…

Тужна сам, Свете,
тамо и овде,
никад исто,
Док овде,
радује се дете,
тамо никад,
Не видела те, Свете.
Ограда, нек је препрека,
и трава, мог дворишта мека,
да убије даљине,
све „лепо“,
тамо негде,
а у мени,
пусте дивљине.
„Три ме вуку…“
у грудима,
муке туку,
за Свет у менгелама,
знам,
да га нисам хтела.
Пут, кораком једним напред,
два уназад,
километре правим
у ход празан,
то време, простора смутног,
да смандрљам,
као плашљив војник,
у бег са поља бојног,
и бежим,
а идем.

Велика Томић

Време битисања

Време битисања

Сам,
чекаш ме,
шта да ти понудим?!
Не знам.
Страх,
правичних,
срце ми кида,
рида,
грех, непостојаних људи,
Сати,
дани,
године….
показатељи битства,
поклопљених казаљки,
неко исто време,
дотад,
дилеме,
да ли смо,
пут нашли?!

Велика Томић

Ода Јунаку

Ода Јунаку

Ратко Младић

Данас не певам,
но појем, ПРКОС!
Дижем Главу,
за Њу, сам вишља,
родила је у Србији,
и Шљива, а и Вишња,
Падале су, на бојишту Главе,
отроване и смрскане,
ова Глава стоји,
одсекоше јој,
млад Чуперак,
опет стоји,
не трепну,
такве се,
само немоћан боји.
Сужњем, чини оног,
што не сме.
пред њим прса у прса,
сам да стоји.

Велика Томић

Фотографија корисника Велика Томић