Сан

 

Сан

Сањала сам ноћас
моју трешњу,
као ја сам тамо, 
и као увек устајем рано,
ту под крошњом њеном седим
преко Пајине куће гледим
како се плави та јужна страна
а ја раздрагана
што ме плаветнило понесе
па уместо фигуре у шољи да гледам
загледах се у облаке што шаре праве
тумачим ликове и мудре главе.
Било је ту, не кажем
нећу да лажем и неких глава без лика,
мислим да је то само слика
луцкастог песника
где у трансу кад песму пише
учини му се да цвеће мирише,
поче да кија,
алергија га шчепа, не може да дише.

Охоохо, видим и облак пун кише!
Гледам у даљини сенку неку,
слична човеку, сељаку
са вилама у рукама
по тумачењу снова
он је у мукама?!
Питам га (То је све кобајаги)
Реци ми роде, какви су јади?
Ћути, продужи даље..
одједном виле упери, и рече:
Само се ти слади дете…
Препадох се и скочих са места
гледам около где је моја трешња,
подигнем поглед према Небу
и угледах роду како носи бебу
на мој димњак је спусти
само ми намигну и ништа не изусти.

Велика Томић

Фотографија корисника Велика Томић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s