Срце

 

 

Срце

Дал’ се по додиру слике познасмо,
ил’ по каменчићу што жуља,
теб, испод постеље
или мене, заглављен у жучи.
Чије маглене снове сањамо,
свесни бола срца
у камену озиданог
једног Неимара
што неспојиво, спојивим ствара.
Окамених ти усне спржене,
врелином Сунца кад их додирну,
удомих кобру,
љуту гују,
да ти игра на звук фруле,
као лек,
док ти ране зацељују.
Велика Томић
Фотографија корисника Велика Томић
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s