Не дам снове

 

 

Не дам снове

Не дам снове,
за камење драго и безличне сене,
што ме у глуво доба прате,
за топлином ћилима где те у ноћима има,
и бисере просуте да те врате.
Не дам снове,
знаш ли колико сам пређе уткала,
и шаре прстима шарала,
меслећи на тебе,
грешила и поново парала?
Не дам снове,
за игру мирну уз музику тиху,
ко ће ми коло по ћилиму играти,
док ти около бацам цвеће,
и осмехом од срца сочним, сијам од среће?!
Не дам снове,
док ми у сну долазе да ме просе,
стргају ћилим са мене.
Не дам! Вратите га!
Да покријем груди обнажене.
Не дам снове,
за то мало среће и постељу од сатена,
знам, да на додир њена мекоћа стресе,
не дам ћилим, на под да ставиш
да ми снове партфиш разнесе.

Велика Томић

 

Фотографија корисника Велика Томић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s